Pod pojmom ISO standardpodrazumevamo standarde koje izdaje ISO organizacija - Međunarodna organizacija za standardizaciju. Ovi standardi se tiču raznovrsnih tema i oblasti, a široko su rasprostranjeni kako u privrednoj praksi EU, tako i kod nas.
Zavisno od nacionalne države ili tržišta, ISO i drugi međunarodni standardi su različitog stepena obaveznosti. Države, u zavisnosti od svojih ciljeva ili prioriteta mogu uvrstiti standarde u zakon ili prepustiti industriju dobrovoljnoj standardizaciji.
Da li su ISO standardi zaista zakonska obaveza za privredne subjekte?
Naravno da nisu svi ISO i drugi standardi zakonska obaveza, ali neke smernice i standardi jesu na neki način uključeni u zakone i podzakonska rešenja. Bez obzira na stepen zakonske obaveznosti, oni su često ili predmet zahteva industrije i međunarodnog tržišta.
Pregledaćemo nekoliko primera zakonskih i podzakonskih rešenja koja pominju ISO standarde
Standardi koji su direktno navedeni u zakonima
Na primer, pored obaveze primene smernica HACCP, Zakon o bezbednosti hrane nalaže i obavezbni standard za laboratorije koje vrše testiranje uzoraka hrane.
Zakon o bezbednosti hrane
Član 19a
Laboratorije iz stava 1. ovog člana moraju da budu akreditovane u skladu sa standardom SRPS ISO/IEC 17025 - "Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje".
Dakle, zakon koji propisuje obavezni HACCP, ne propisuje nameće i obavezu primene ISO 22000 koji upravo proširuje i uključuje HACCP-a u sistem menadžmeta. Međutim, zakon propisuje obavezni standard za referentne laboratorije.
Zakon o zaštiti životne sredine pominje mogućnost sertifikscije menadžmenta životnom sredinom kroz ISO 14001.
Zakon o zaštiti životne sredine
Član 44
U Republici Srbiji primenjuju se srpski standardi za upravljanje i sertifikaciju sistema upravljanja zaštitom životne sredine.
Pravna lica, preduzetnici i organizacije mogu sertifikovati svoj sistem upravljanja zaštitom životne sredine u skladu sa standardom SRPS ISO 14001.
Indirektno, zakon se osvrće i na i na ISO 9001 :
Član 51
Na teritoriji Republike Srbije može se primenjivati domaća ili uvezena tehnologija ili proces, odnosno proizvoditi i stavljati u promet proizvodi ako ispunjavaju zahteve u pogledu životne sredine, odnosno zahteve kvaliteta proizvoda ili ako tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina nije zabranjena u zemlji izvozniku.
Podzakonski akti
Češće nego u zakonima, standardi će senaći u podzakonskim aktima. U svrhu regulisanja određene oblasti, podzakonski akti mogu detaljnije i preciznije da predoče neophodne standarde i tehničke zahteve. Takav slučaj je u reciklaži - ponvnom iskorišćavanju otpada.
Pravilnik propisuje obavezan ISO 9001 sistem menadžmenta kvalitetom, dok tehnički zahtevi variraju u zavisnosti od materjala koji se ponovo upotrebljava.
Pravilnik o vrstama otpada za koje se može podneti zahtev, dozvoljeni postupcima i tehnologijama tretmana za vrste otpada i drugim posebnim elementima za odrešivanje prestanka statusa otpada ("Sl. glasnik RS", br. 19/2024)
Član 4
Proizvođač primenjuje sistem menadžmenta kvalitetom koji je pogodan za dokazivanje usaglašenosti sa tehničkim zahtevima i kriterijumima za otpad (npr. SRPS ISO 9001:2015, Sistem menadžmenta kvalitetom - Zahtevi).
Tehnički zahtevi
8.2.3. Pravno lice koje vrši ponovno iskorišćenje otpada mora uspostaviti sastav sljedivosti prema SRPS EN 15343:2011 Plastične mase - Reciklirana plastika - Sledljivost reciklirane plastike, ocenjivanje usaglašenosti i recikliranog sadržaja
Kao što možemo da primetimo, ISO 9001 Sistem menadžmenta uparen sa EN 15343 omogućava sistem kojim se može pratiti poreklo reciklirane i u skladu s poreklom način na koji se ona može ponovo upotrebiti u budućnosti.
Drugi primer podazkonski navedenog standarda nalazimo kada je reč o informacionoj bezbednosti. Na primer, zakonodavac ne pominje sam ISO 27001 standard ni u jednoj verziji Zakona o Infomacionoj bezbednosti, već ga smešta u podzakonski akt.
Pravilnik o uslovima za tehničke postupke i tehnološka rešenja koja se koriste tokom pouzdanog elektronskog čuvanja dokumenata
Informacioni sistem za pouzdano elektronsko čuvanje
Član 8
Informacioni sistem mora da obezbedi visok nivo zaštite od gubitaka podataka koji se čuvaju, narušavanja integriteta tih podataka i neovlašćenog pristupa tim podacima.
Rukovalac čuvanja upravlja informacionim sistemom saglasno standardu ISO/IEC 27001 "Information security management" na način da se smatraju visokorizičnim incidenti koji dovode do gubitaka podataka koji se čuvaju, narušavanja integriteta tih podataka, neovlašćenog pristupa tim podacima ili gubitka mogućnosti dokazivanja validnosti kvalifikovanog elektronskog potpisa odnosno pečata tokom celog perioda čuvanja.
Javne nabavke
Mesto gde su standardi obaveza, tj. gde upravo standardiveliku razliku su različiti tenderi i javne nabavke. Iako nisu nužno nametnuti kao obaveza, često su direktno navedeni kao zahtev od ponuđača. Standardi su jedan od načina da se napravi procena odnosa cene i kvaliteta, kao i da se dokaže posvećenost efikasnosti i dobroj usluzi, te da postoje mehanizmi žalbi i prigovora na koje se organizacija/istitucija može pozvati.
Razlike od države do države
Postoje određene razlike u odlukama nacionalnih država po pitanju obaveznosti.
Kao dobar primer može poslužiti ISO 27001 Sistem menadžmenta informacione bezbednosti koji obuhvata najbolje moguće prakse u zaštiti i pristupu poverljivim podacima.
Tako, prema zakonodavstvu o informacionoj bezbednosti, Crna Gora je odabrala da ISO 27001 stavi kao obavezan, dok je Republika Srbija izbegla da striktno stavi sam standard u tekst zakona. Međutim iako nije direktno imenovan zakonom u Srbiji, isti standard je indirektno uključen kroz očekivanja i bezebednosne mere koje zakonodavac očekuje, a koji su sadržani u samom ISO 27001. Iako sam standard nije obavezan, ono što jeste obavezno jeste da se primenjuju prakse koje čine njegov sadržaj.
Budućnost donosi više zakonski definisanih standarda
Unošenje standarda u zakone i podzakonske akte pokazalo se kao delotvornim načinom da se urede različite oblasti poput proizvodnje, prerade, trgovine, ugostiteljstva, reciklaže i drugih. To jedan od razloga zbog koga je za očekivati da će standardi sve češće biti u sastavu zakona i pratećih podzakonskih akata.
Drugi razlog zbog kog nam predstoji sve veće usklađivanje sa standaridima je - usaglašavanje s evropskim tržištem. Tržište EU je strogo regulisano. Kao nama najbliže veliko tržište, ono diktira očekivanja od dobavljača i shodno tome, pravac budućeg zakonodavstva za Srbiju kao kandidata za članstvo u EU.
Standardi imaju brojne benefite za organizacije koje ih primenjuju
Usklađivanje sa standardima, čak i dobrovoljno, ima brojne benefite za organizacije koje ih primenjuju.
Organizacije koje primenjuju međunarodne ISO standarde su:
Prepoznate po kvalitetu dobara i usluga
Deo su međunarodnog lanca poslovanja i dobavljača
Razvijenog sistema menadžmenta usmerenog na kvalitet proizvoda i usluga
Razvijenog sluha za potrebe korisnika i korisničke podrške
Rezilijentne i pripremljene za rizične situacije
Efikasne u korišćenju svojih resursa
Odgovorne i posvećene svojim vrednostima
Nacor rešenja za mene
Usklađivanje sa zakonima i podzakonskim aktima
Usklađivanje sa ISO standardima
Usklađivanje sa HACCP, GMP i drugim smernicama
Usklađivanje sa zahtevima zakona i podzakonskih akata
Korporativni konsalting
Tel: 381 11 383 60 66 Mob: 381 66 96 99 999
Comments